Даљине
посматрам је
има белег на левој руци са унутрашње стране надлактице
некада је био густе браон боје
као чоколадно млеко које и данас радо пије
или као онај један усамљени прамен косе на танком врату
над којим су фризерке толико цоктале језицима
често гледа у тај белег како бледи
замишља да има брата
старијег или млађег, небитно
да му стопала буду прљава од трчања по шљунку
док прави друштво оцу пецарошу са којим се она не слаже
само што се пецање дешава у тишини док река светлуца
и што отац није желео више деце
и са њеног крштења је једва чекао да побегне
имао је нека преча посла
тера је од себе, планира јој бољи живот
свако вече одлази љут на спавање
и сања како ће она заувек уз њега да остане
Напомена: Песма је објављена на порталу за књижевност и културу Стране
Comments