Даљине
- Тијана Миљковић
- Mar 17
- 1 min read
посматрам је
има белег на левој руци са унутрашње стране надлактице
некада је био густе браон боје
као чоколадно млеко које и данас радо пије
или као онај један усамљени прамен косе на танком врату
над којим су фризерке толико цоктале језицима
често гледа у тај белег како бледи
замишља да има брата
старијег или млађег, небитно
да му стопала буду прљава од трчања по шљунку
док прави друштво оцу пецарошу са којим се она не слаже
само што се пецање дешава у тишини док река светлуца
и што отац није желео више деце
и са њеног крштења је једва чекао да побегне
имао је нека преча посла
тера је од себе, планира јој бољи живот
свако вече одлази љут на спавање
и сања како ће она заувек уз њега да остане
Напомена: Песма је објављена на порталу за књижевност и културу Стране

Comments