Боси снови
- Анђела Дабић
- Feb 3, 2021
- 1 min read
боси снови
ходаху
хладним плочицама
капљао је са усана мед
отрован од сећања
љубавници су постали странци
угашен је фењер на трему
и престало се
ручати недељом
музику са радија
замениле су учестале свађе
уместо загрљаја
практиковала су се одлажења
без поздрава
цвеће у башти
цветало је у тамним бојама
угажене стазе
прекрио је мраз
чак је и пас
заборавио да лаје
када наиђе поштар
само би се лењо протегао
незаинтересован
ни за сопствену сенку
огуглали су сви
на све
истине претворивши у кошмаре
лажима су се хранили
пили сузе као кафу
замирисала је лаванда
отргнула се чежња од страсти
пролило се мастила
по белини папира
и упило сваку неизговорену реч
слепи путник
је прогледао
кроз слојеве неочекиваности
када је осетио
на образима
тежину гашења среће
и мењања навика
пољупце за лаку ноћ
заменили су они за збогом
довиђења је прерасло у никад
припијене хаљине у широке дуксерице
коса се скратила
поверење са њом нестало
јед је преплавио тела
заузевши све
до последње поре коже
прозирно огледало
се замутило
изгубило лик
свог мира
и ту негде
на прелазу
између
бајке и стварности
ноћи у дан
пријатељства у љубав
настала је апокалипса
изгубљених имена
и више
ни један човек никада
није знао
како се зове
већ се одазивао
на име особе
коју је
волео ...
... највише.
Анђела Дабић
Commenti