Блесак таме

У блеску сенке своје

Крик вешала се чује,

Немирно лице твоје

Самог себе онда пљује.

Иза блеска видиш клатно

Како себе обмањује,

Бежи од самог себе

Ни оно чак не верује.

По ободу зрцала сјајног

Муте се житке тамне боје.

Да л' то оне беже од мене

Јер се саме утваре боје?

Не замерам им, чак разумем;

Дозволићу им, нека, шта ту могу...

Да побегнем од себе, бар то умем,

Обарам самог себе с ногу.

Ian Parker, Unsplash

Никола Миљковић