Неправда тешка сруши се на ме
Нико не чује вапаја зов
Нико не слуша одјеке таме
У помоћ зове праведни Јов
Остављен посред ничега стоји
Напред се боји кораком поћ'
У месту само стојање броји
Назад је тама и мркла ноћ
Бесмислом тешким притиснут чами
Губитком својим погођен болно
Наједном живот јако га рани
Све добро некад сада је кобно
Падају горке капи из ока
Ко отопљен лед из болне душе
Насред му срца рана дубока
Кише плодне лију након суше
Тело у ранама мучно се бори
Ма тежа рана на души јеца
Ал' не хуљаше Оног који га створи
Иако мртва су његова деца
Не очекуј добро да ти се врати
Јер ништа немаш до сопства свога
Не очекуј човек да те схвати
Јер све је између тебе и Бога
Запиташ често себе сама, тужан
Не видећ' да даје када ти узме
Боли ли више плач без суза
Ил' ипак више боле сузе?
Божија рука моћна, а нема
Милује онда и кад те слама
Јер некад посве ничега нема
Сем онога што живи у нама
Кристина Митровић