Ја волим, не лажем. Ћутим да чујеш.
Знам да се гушим, ал' пуштам да трујеш.
Имам понос, ал' слушам кад псујеш.
Овако ме обичну у звезде кујеш.
О нама су они баш слабо знали,
да једно смо другом колатерали.
Како нам мало и овај пут фали
да будемо им идеали.
За љубаљу божанском чезну к'о луди,
да понекад пожалим што само смо људи.
За љубављу нашом вечито вапе,
а љубав је наша само агапе.
С прљавог света тражимо изгнанство,
ја њему светлост, он мени божанство;
путеве сјајне до свемирског гнезда
посуте јатом сребрних звезда.
Лудо смо јурили и били бржи
да једно се другом дамо до сржи.
Неиздрживо гласни бејасмо мета
ледено тмурног, замрлог света.
Они би нас продали к'о немоћно робље.
Ова земља емоција најцрње је гробље.
Ја, његова светлост, он, моје божанство,
са прљавог света тражимо изгнанство.
Анђела Нешић
Comentarios