Вече

Вече је тамно, пуно звезда;

тишина влада,

ветар се игра са гранама

кроз које провирује сјајни месец,

дозива звезде, сестре његове,

да не буде сам, као што сам ја.

Зна он да у самоћи

душа је болна и туга влада,

мисли су негде далеко.

Сећам се срећних времена

када ме волео неко.

То неко срећно време

било је весело, није било туге;

радовало се, певало и пило

и много је осмеха на лицу било.

Времена се променише,

не чује се песма више,

остадоше само

избледеле слике прохујалих дана

у болној души.

Nathan Anderson, Unsplash

Љубиша Вељковић