Душо

Душо, не бој се таме,

Све је то твоје, пепео и сјај;

Нека твоја сена буде доживљај

Свима онима који одраза се сраме.

Душо, не бој се таме.

Душо моја, зашто су ти умрљани образи

Сузама што одају лажну срећу?

Странци што ти се у очима крећу

Не знају да се у њима граница превазилази

Нечега што никада заборавити нећу.

Душо моја, зашто су ти умрљани образи?

Дај ми руку,

Време је да идемо у неко боље сутра.

Немој да те никако дотуку

Злих језика лажна јутра.

У амбис ништавила сада те вуку:

Зато, молим те, дај ми руку.

Julia Mourao Missagia, Unsplash

Марија Јовичић